Finski sistem obrazovanja važi za jedan od najuspešnijih u svetu, a mladi Finci su godimana unazad među prvima na PISA rang listama. Od kako su pre 40-tak godina sproveli veliku reformu u obrazovanju, ova skandinavska zemlja svojim školskim sistemom postaje uzor ostalim zemljama koje žele da unaprede školstvo.

Tajna njihovog uspeha, između ostalog,  leži u tome što kod Finaca ne postoji stalno ocenjivanje učenika, kao ni centralizovanog modela obrazovanja koji se primenjuje u zapadnim zemljama. Iako su mnoge zemlje pokušale da prekopiraju finski model, u tome ipak nisu u potpunosti uspele. Da bi školstvo funkcionisalo po finskom modelu nije dovoljno preslikavati knjige i programe, već su potrebni dobri učitelji i profesori, ali i sistemska podrška.

Obrazovanje u Finskoj je potpuno besplatno za sve uzraste i apsolutno je svima dostupno. Tokom školovanja, đaci dobijaju besplatne obroke, socijalno i zdravstveno osguranje. Udžbenici i knjige su takođe potpuno besplatni, a nakon završenog petog razreda, škola učenicima plaća i brojne izlete, kampovanja, pa čak i karte za pozorište.

Osnovna škola traje devet godina, a srednja škola tri godine, s tim što oni učenici koji su napredniji u učenju i žele brže da završe školu, mogu to učiniti i za dve godine, a oni koji imaju problema sa učenjem ili svakodnevne trennge, mogu da idu po sporijem programu koji traje četiri godine.

Učenici svoje nastavnike dozivaju imenom, bez persiranja, čime stvaraju prijateljski odnos. Na pauzama, učenici sede zajedno sa svojim profesorima i vode opuštene i neformalne razgovore. Časovi su uglavnom interaktivni, te se đaci podstiču da aktivno učestvuju u nastavi, iznose nove ideje i kreiraju i brane svoje stavove. Takođe, učenicima je u toku nastave dozvoljeno da ustanu  prošetaju kad god to požele ili osete potrebu za tim. Radi se i na tome da svaki učenik ima svoj laptop ili tablet računar kako bi se nastava efikasnije odvijala i kako bi se išlo u korak sa sve naprednijom tehnologijom.

Ocene i domaći zadaci su u finskom obrazovnom sistemu prevaziđeni. Učenici sa entuzijazmom stiču nova znanja, jer nisu opterećeni izradama domaćih zadataka, već to vreme troše na kurseve iz oblasti koje ih zanimaju, jer je primena praktičnih znanja veoma cenjena. Postoje brojni kursevi u matičnim školama, pa učenici mogu steći praktična znanja iz oblasti koje su im bliske. Takođe, od šestog razreda osnovne škole, pored pojedinih obaveznih predmeta, učenici sami biraju predmete koje žele da uče, pa čak i sami kreiraju raspored časova. Na svakih sedam nedelja, učenici podnose izveštaj o radu svojih profesora, ali i funkcionisanju škole, sa predlozima šta bi trebalo popraviti ili promeniti u nastavnom programu.

Deca sa posebnim potrebama idu u iste škole sa ostalom decom, ali  samo jedno dete sa specijalnim potrebama može biti u razredu. Oni  imaju i dodatnog učitelja-asistenta, koji im pomaže pri učenju, jer im je bitno da svi, osim obrazovanja, steknu i socijalnu inteligenciju. Deca koja su hiperaktivna i problematična, smeštena su zajedno u zasebnom odeljenju, kako ne bi ometali one koji su željni znanja, a sa njima rade posebno edukovani stručnjaci.

Kada govorimo o opremljenosti škola, malo je reći da se one razlikuju od većine škola u Srbiji. Učionice su prostrane i svetle sa mnogim pomoćnim sredstvima koja doprinose boljoj nastavi. U školama, pored redovnih učionica postoje i teretana, biblioteka, prostorije za razonodu, soba sa muzičkim sadržajima, soba za sekciju narodnih rukotvorina, studio za glumu, prostorija za  naučna istraživanja,  fotelje gde se učenici odmaraju čitajući, šah stolovi i mnogo toga još.  U mnogm školama se čuvaju i pojedine životinje poput kornjača ili zečeva koje učenici hrane, a tu je i mnogobrojno bilje, koje đaci zalivaju čime se uče odgovornosti i ljubavi prema prirodi. Pored ovoga, sakupljaju i materijale za reciklažu što pomaže u širenju ekološke svesti. Deci je dozvoljeno i da pomažu tetkicama ili u kuhinji ako to žele, i time se briše preterana hijerarhija. 

Za vreme ručka, nastavnci jedu zajedno sa decom. Obroci u kantini se mogu prilagoditi deci sa raznim potrebama, ali je neophodno da se to unapred najavi. U skladu sa tim, sprema se i vegetarijanska hrana, hrana za određene bolesti, organska hrana…itd. Kada se vreme za ručak završi, deca sklanjaju  sve za sobom i odnose pribor na mesto gde se odlažu upotrebljeni sudovi, a takvu naviku posle prenose i u svojim domovima. 

Da bi obrazovni sistem tako uspešno funkcionisao, potrebni su dobri učitelji i profesori. Da bi uopšte radili sa decom, učitelji moraju imati najmanje univerzitetsko obrazovanje. Zato je u Finskoj najteže upisati medicinski i učiteljski fakultet.  Učitelji se biraju iz top deset posto najboljih studenata, a uživaju isti status u društvu kao doktori ili advokati. Plate prosvetnih radnika su im nešto niže od državnog proseka, pa je tako, prema podacima iz 2008. godine, prosečna početna plata učitelja u Finskoj 29.000 dolara na godišnjem nivou, dok u SAD-u ona iznosi 36.000 dolara.

Budući nastavnici tokom studiranja moraju imati praksu i u školama za odrasle, da rade u multikulturalnim sredinama, da se dobro služe savremenom tehnologijom, kao i da prođu trening za rad sa decom sa specijalnim potrebama. Kako dobar nastavnik nije samo onaj koji odlično poznaje svoj predmet, dobar nastavnik mora da obavlja istraživanja i da piše naučne radove, ne bi li olakšao i poboljšao metode u radu sa decom.

Prema proračunima, Finska u obrazovanje svakog stanovnika ulaže 1500 evra na godišnjem nivou. Da ova ulaganja nisu uzaludna, dokazuje činjenica da su jedna od  najrazvijenijih zemalja sveta i da nema odliva mozgova. Finski stručnjaci ostaju u svojoj zemlji itu su da pomognu državi koja je ulagala u njih. Pored države, mnoge kompanije takođe ulažu u naučno-istraživačke projekte, i izdvajaju velike sume novca za tu svrhu.

Koliko je ovakav sistem obrazovanja uspešan, najbolje pokazuje statistika, prema kojoj čak 93 posto Finaca završilo srednju školu, a preko 66 procenata njih je nakon srednje škole upisalo fakultet. Pritom, Finska troši 30 posto sredstava manje po studentu, nego što je to recimo slučaj u SAD-u. Iz Finskog modela obrazovanja možemo zaključiti da ulaganje u najmlađe predstavlja ulaganje u budućnost, kao i da kroz kontinuirani rad i učenje, ne samo da dolazi do napredka na ličnom planu, već i do sveukupnog razvoja društva.