Studenti iz Srbije u narednih nekoliko godina imaće veću šansu da dobiju stranu stipendiju za master ili doktorske studije u nekoj od zemalja Evropske unije. Naime, u planu je da se do 2020. godine na prestižnim fakultetima EU nađe bar 20 odsto inostranih studenata. Za upis, prosek ocena neće biti ograničavajući faktor i moći će da se prijavi bilo koji student.

To potvrđuje i Marjan Nikolić, portparol Univerziteta u Beogradu, i kaže da su studenti najviše interesovanja pokazali za univerzitete zapadne Evrope. Sve češće biraju i školovanje u zemljama regiona, istočne Evrope, SAD i Dalekog istoka.

 

- Od 90.000 akademaca Beogradskog univerzuiteta (BU), ovu pogodnost bolonjskog procesa koristi samo oko 1.000. Cilj nam je da ubuduće bar 10 odsto njih školovanje nastavi u inostranstvu - kaže Nikolić.

 

 

Studenti imaju mogućnost da se za stipendije prijave preko Univerziteta, svog fakulteta ili Fonda za mlade talente Republike Srbije. Mogu da se prijave i na konkurse koje raspisuju svetske i evropske fondacije, organizacije, kao i stipendije pojednih zemalja.

Pavle Ivetić iz sektora za Međunarodnu i međuuniverzitetsku saradnju BU, kaže da prosek ocena nije ograničavajući faktor za stranu stipendiju, a da su presudni motivaciono pismo i vannastavne aktivnosti.

 

- Dobro poznavanje jezika domaćina takođe povećava šanse za dobijanje stipendije - objašnjava Ivetić i dodaje da prema podacima BU, najviše stranih stipendija dobijaju studenti sa društveno-humanističkih fakulteta.

 

Jedan od njih je i Nikola Savić, diplomac Fakulteta političkih nauka, koji je dobio stipendiju nemačke vlade - DAAD (Nemačka služba za akademsku razmenu) i trenutno pohađa „Willi Brandt School of Public Policy” u Erfurtu.

 

- Prilikom apliciranja podneo sam mnogo dokumenata: TOEFL, dve preporuke, diplomu, motivaciono i pozivno pismo, koje je veoma važno. Prosek mi nije loš, ali nije ništa specijalno - 8,94. Najvažnije je ko ti daje preporuke i da imaš profesora koji te poziva da studiraš u Nemačkoj. Poznavanje jezika je prednost, ali nije obavezno kao u mom slučaju, jer mi je master na engleskom - kaže Savić.

 

Semestar 1.500 evra

 

Školarina na ovom fakultetu je 1.500 evra po semestru - ukupno 6.000 evra, a mesečna stipendija je 750 evra.

 

- Stipendija pokriva sve i dovoljno mi je za život, pogotovu ako se uzme u obzir da sam u najsiromašnijem delu Nemačke. Nešto malo moram da dodam za školarinu, ali zdravstveno je pokriveno, i dobijam novac za knjige - kaže Savić.

 

I njegov kolega sa FPN Milan Milenković studije je nastavio na Fakultetu političkih nauka u Forliju, Univerziteta u Bolonji. Dobio je stipendiju „Erasmus Mundusa“, koja pokriva školarinu od 8.000 evra. U nju je uključeno zdravstveno osiguranje i jedna povratna karta. On napominje da nije obavezna diploma prilikom konkurisanja, odnosno da se očekuje da će student diplomirati pre početka studija u inostranstvu.

 

- Nakon konkurisanja, šalje se izvod ocena, motivaciono pismo, biografija i preporuke profesora ili samo kontakt fakulteta u Srbiji. Često traže i preporuke institucije gde je student bio na praksi, a poželjno je i da se priloži neki naučni rad - objašnjava Milenković i dodaje da većina fakulteta traži i sertifikat o znanju rada na računaru i engleskog jezika, ali da te diplome mogu da se prilože i kasnije.

 

I njih dvojica, kao i mnogi naši studenti, stipendije na prestižnim fakultetima dobili su pomoću raznih fondacija i organizacija, sa kojima te visokoobrazovne institucije sarađuju. I vlade pojedinih zemalja, poput SAD, Italije, Norveške i Nemačke i Velike Britanije sarađuju sa fakultetima u tim zemljama i stipendiraju inostrane studente. Najpopularnija organizacija preko koje naši diplomci dobijaju stipendije u inostranstvu jeste „Erasmus Mundus“. Za programe ove fondacije svaki kandidat prijavljuje se individualno, i to godinu dana unapred, a konkursi su najčešće otvoreni od septembra do kraja godine. Osnovni preduslov za konkurisanje za master studije su završene osnovne studije i stečenih minumum 180, dok je preduslov za doktorske završen master i 300 ESPB bodova.

 

 

Za razliku od inostranih programa za strane studente, koji akcenat ne stavljaju na prosek ocena, on je jedan od bitnijih za dobijanje stipendije Fonda za mlade talente Srbije i on ne sme da bude manji od 8,50. Fond svake godine raspisuje konkurse za studente koji žele da nastave studiranje u EU, zemljama Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA) i na vodećim svetskim univerzitetima, koji se nalaze na prestižnoj šangajskoj listi. Prošle godine, stipendiju Fonda od 597.000 dinara dobila su 323 studenta.

 

- Stipendisti po završetku školovanja imaju obavezu da pet godina rade u svojoj zemlji, a sa Nacionalnom službom za zapošljavanje imamo ugovor, čiji je cilj da se nekadašnji stipendisti tretiraju kao prioritet prilikom traženja posla - kaže Neven Tubić, predstavnik Fonda za mlade talente, i dodaje da je od 2008. godine više od 5.000 mladih talenata dobilo stipendije ili nagrade.

Najviše stipendista odlazi u EU, a najčešće idu u Italiju, Veliku Britaniju, Španiju, Francusku, Nemačku i Austriju. Veliki broj stipendista školovao se van Evropske unije i to u Norveškoj i Švajcarskoj. Van Starog kontinenta, naši diplomci najčešće odlaze u SAD i Japan.

Da studenti tehničkih nauka najviše odlaze u zemlje nemačkog govornog područja potvrdio je i Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Prema njegovim procenama, oko 15 odsto studenata sa ovog fakulteta studije nastavlja u Nemačkoj ili Švajcarskoj.

- Ima ih dosta i u Holandiji, Belgiji, Španiji i Francuskoj. Prosek ocena možda jeste bitan, ali stranci mnogo pažnje posvećuju i studentskim vannastavnim aktivnostima. To znači da, ako stipendiju zatraže dva studenta sa istim prosekom, dobiće je onaj koji je više učestvovao u projektima - kaže profesor Popović.

Ukoliko diplomirani studenti naših fakulteta uspeju da zahvaljujući nekoj od ovih organizacija ili stranih vlada obezbede sebi novac za školarinu, sticanje diplome mastera ili doktora nauka ispada mnogo jeftinije u inostranstvu. Tako je, na primer, sa arhitekturom, jer postdiplomske studije u Austriji koštaju 670 evra po godini za naše studente. Ta suma je na beogradskom Arhitektonskom fakultetu mnogo veća i iznosi 3.000 evra.