Najmanje 3,5 miliona evra godišnje Užice „potroši“ na školovanje studenata iz ovog grada u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Silni novac koji se od roditeljskih plata i ušteđevina izdvaja za potrebe visokoškolaca opravdano je ulaganje u budućnost mladih, ali slaba investicija za Užice kome se „pamet“ ne vraća.
Procene su da se tek oko pet odsto svršenih studenata vrati u rodno mesto, dok većina ostaje u velikim centrima gde je lakše naći zaposlenje i unovčiti diplomu. U Beogradu i drugim univerzitetskim centrima Srbije trenutno studira više od hiljadu Užičana. Ako se uzme u obzir da svakom akademcu mesečno treba barem 300 evra za troškove kirije, ishrane, školarine, dođe se do iznosa od najmanje 300.000 evra koji završi u prestonici i drugim velikim gradovima. Tako na godišnjem nivou iz Užica „ode“ najmanje 3,5 miliona evra, što je svota jednaka četvrtini budžeta ovog grada.
Svaka strategija povratka fakultetski obrazovanih Užičana u svoj grad do sada je propadala suočena sa poređenjem uslova života u provinciji i velegradu. Kada novopečeni pravnik, inženjer, informatičar, ima na jednoj strani mogućnost brzog zaposlenja, veće plate i šanse za napredovanje u Beogradu, a na drugoj neizvesnost i niži standard koji mu nudi zavičaj - izbor je logičan.
- Od 20 učenika iz mog nekadašnjeg razreda koji su otišli na studije, u Užice su se vratile tek dve devojke. Obema su očevi vlasnici preduzeća i važe za jake privrednike. Ostalih 18 kao pravnici i ekonomisti, ostali su u Beogradu i Novom Sadu, prilično lako se zaposlili u bankama, osiguravajućim kućama, državnim ustanovama - kaže Dejan Radovanović, koji je pre sedam godina završio Ekonomsku školu u Užicu, a nedavno se odjavio iz rodnog grada i zvanično postao Beograđanin.
Jedini način da se mladi privole na povratak, smatra gradonačelnik Užica Jovan Marković, jeste razvoj privrede i visokoobrazovnih institucija u gradu.
- Prva stvar je ponuditi dobar posao, a druga stvoriti sadržaje približne ponudi koju pružaju veći gradovi, ali to nije lako. Pokušaćemo da kroz osnivanje univerziteta koji će u Užicu zaživeti od oktobra 2012. godine, ponudimo omladini da studira u svom gradu. Tu očekujemo pomoć privrede u čiju službu ćemo staviti univerzitet - kaže gradonačelnik Marković. A dok univerzitet ne da svoje plodove, trpeće užička privreda i školstvo kojima često zafale visokoškolovani kadrovi.
- Zovu nas iz preduzeća, raspituju se da li na spiskovima nezaposlenih imamo diplomirane inženjere informatike, elektrotehnike i građevine. Ne možemo da im izađemo u susret, to su deficitarna zanimanja. I škole kubure sa profesorima matematike, srpskog, stranih jezika. Velika je tražnja za diplomiranim farmaceutima, ali njih jednostavno nema - kaže Jelena Radibratović iz užičke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje.
Slavko Lukić, direktor Regionalne razvojne agencije „Zlatibor“, ukazuje da se mali procenat visokoškolaca u gradu odražava na nedostatak poslovne ideje.
„Sva preduzetnička inicijativa svodi se na otvaranje zanatskih i uslužnih radnji koju mogu voditi lica sa srednjom školom. Odavno biznis nije pokrenula nova ideja, sve se svodi na već viđeno“, ističe Lukić.
Izvor: Blic
