Neusklađenost potreba tržišta sa ponudom na birou rada u Srbiji veliki je problem. Ni budućim brucošima, kada završe studije, zaposlenje neće biti izglednije, jer upisne kvote ni ove godine neće se prilagođavati potencijalno slobodnim radnim mestima.
Tradicija, lakši upis, zagarantovano zaposlenje, vrednost diplome, školarina, pritisak porodice, ljubav prema određenim predmetima samo su neki od razloga za upisivanje na određeni fakultet ili protiv njega, o kojima maturanti razmišljaju kada se nađu pred jednom od najvećih životnih odluka - šta upisati.
Budući brucoši kao jedan od najvažnijih kriterijuma pri odabiru fakulteta ističu šansu da se posle završenih studija nađe posao.
Da li zbog imidža ili nečeg drugog, tek godinama unazad, Pravni fakultet, zatim ekonomski, medicinski i Fakultet organizacionih nauka na vrhu su liste interesovanja studenata.
Profesori misle da konačnu odluku za upis studetni ne donose olako već se pre toga dobro informišu. Recimo, uspeh studenata sa FON-a može biti motiv više za upis baš na taj fakultet.
Predsednica Saveta Fakulteta organizacionih nauka Mirjana Drakulić kaže da diplomci tog fakulteta ne čekaju na posao i da se mnogi zaposle i u toku studija.
"Nije više kao nekada što je bilo, kada sam ja bila student, odete pa se upišete pa kako vam se šta desi, sada oni imaju mnogo prethodnih informacija i na osnovu njih se odlučuju za određeni poziv i profesiju, a sa druge strane i sagledavaju sebe u svemu tome", kaže Drakulovićeva.
Neusklađenost potreba tržišta sa ponudom na birou rada u Srbiji veliki je problem. Ni budućim brucošima, kada završe studije, zaposlenje neće biti izglednije, jer upisne kvote ni ove godine neće se prilagođavati potencijalno slobodnim radnim mestima.
Investiranje u budućnost
Studiranje je investiranje u budućnost, zbog čega je, prema oceni stručnjaka, mladima u Srbiji i teško da odaberu poziv kojim će se baviti, jer diploma, barem kod nas, nije garant da ćete sutra naći posao. Često se sreća traži i preko granice.
Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević kaže da studenti dobro rezonuju i onda kažu, idemo u Evropsku Uniju, Kanadu, Ameriku, Novi Zeland, biraju one fakultete čije se diplome cene, ne ovde nego napolju.
"Studenti to vide na pravi način. Misle ako sam nešto završio ja ću od toga moći da provedem ceo radni vek, moći ću da stvorim porodicu, da kupim stan, kuću, moći ću decu da vodim na zimovanje, moći ću da vodim jedan život dostojan čoveka", kaže Kovačević.
Odliv mozgova u Evropu može da se smanji preciznijim istraživanjem tržišta rada. Tako bi se broj onih koji sa diplomom fakulteta sede kod kuće znatno smanjio.
Dodatni problem je što ljudi i dalje veruju da je diploma, prilikom zapošljavanja, najmanje bitna. Ipak, dok zemlje Evropske unije teže da im 30 odsto stanovništva bude fakultetski obrazovano, u Srbiji svega 6,5 odsto građana ima fakultetsku diplomu.
Izvor: RTS
