Osamnaestogodišnja Jovana, koja je sredinom juna zakoračila u punoletstvo, imala je samo jednu rođendansku želju – da osvoji indeks Fakulteta političkih nauka, jer je budućnost crtana njenim željama podrazumevala bavljenje diplomatijom. Na žalost, ona je samo jedna od nekoliko hiljada studenata čiji su se snovi o željenom fakultetu završili ispod „crte” koja deli akademce koji u dugo, toplo leto odlaze sa osmehom na usnama od onih koji će celo leto slušati pridike roditelja.

Neupisivanje željenog fakulteta ruši brojne iluzije o sposobnostima. A porodične drame nastaju i zbog toga što mnogi roditelji nemaju novac da upišu dete na privatni fakultet.

Upravo zbog toga mnoge mame i tate imaju različite „maštovite” ideje kako da popune narednih godinu dana života svog deteta do sledećeg upisnog roka – počev od toga da se za „kaznu” u avgustovskom roku upišu na (bilo koji) fakultet na kome je ostalo slobodnih mesta, pa do toga da dete radi godinu dana da bi shvatilo „kako se pare teško zarađuju”. Čak i roditelji koji mogu da izdvoje novac za privatni fakultet imaju dilemu da li treba da se upiše „bilo šta” ili treba da podrže dete u odluci da sledećeg juna osvoje indeks željenog fakulteta.

Školski psiholog Eleonora Vlahović, koja se više od 20 godina bavi profesionalnom orijentacijom, kaže da odabir željenog fakulteta mesec dana pred upisni rok povećava verovatnoću da se liju suze pred oglasnom tablom fakulteta.

– Odluka o željenom fakultetu ne donosi se u aprilu ili maju – roditelji su dužni da u toku celog školovanja prate interesovanja svog deteta i  osluškuje njegove želje. Međutim, često se dešava da se više pažnje posvećuje izboru maturske haljine nego izboru fakulteta i ma koliko da je razumljivo da jednu osamnaestogodišnju devojku više zanima da blista na maturskom balu nego da „zablista” na prijemnom ispitu, roditelji moraju da definišu prioritete u životu – ističe Eleonora Vlahović.

Ona navodi primer jedne gimnazijalke koja je dve nedelje pred upis počela sa pripremama, a tri nedelje pre toga je donela odluku koji želi fakultet da upiše, pa je sasvim logično da ovakav scenario nema „holivudski” kraj.

– Nikada svi akademci neće upisati šta žele, jer dobijanje indeksa često ne zavisi ni od školskog uspeha ni od dobro urađenog prijemnog ispita, jer iz godine u godinu različiti fakultetu dolaze u modu i onda se dešava da za indekse Geografskog ili Fakulteta bezbednosti konkuriše stotine odličnih đaka… Međutim, ako se igra samo na jednu „kartu”, samo na jedan indeks, onda nastaju drame. Roditelj ne sme da bude podrška nerealnim željama svog deteta, već mu mora pomoći da realno proceni svoje talente. Da bismo uspeli na prijemnom ispitu, ne smemo da razmišljamo samo o našim željama i sposobnostima, već i o realnosti u kojoj se te želje (ne)mogu ostvariti. Glavni biološki princip života jeste adaptibilnost – preživljavaju samo oni koji se prilagode realnosti. To u znači da moramo imati „plan Be” – ističe Eleonora Vlahović.  

Ovaj školski psiholog kaže da nije jednostavno dati odgovor na pitanje – šta savetovati roditeljima, jer neki roditelji nemaju novca za realizaciju saveta tipa „upišite dete na privatni fakultet da ne gubi vreme”. Konstruktivna varijanta jeste da se naredna godina iskoristi za dobro spremanje prijemnog ispita, a ideja „neka radi da oseti kako se pare teško zarađuju” nije dobra za svu decu jer je nekim tinejdžerima teško da se vrate u akademske vode „kada osete novac u rukama”. Međutim, najveća je greška upisati dete na fakultet za koji ono nema ni talenat ni interesovanje.  

Ona kaže da se u posebno nezavidnoj situaciji nalaze deca koja nisu uspela da upišu neki umetnički fakultet, jer za indeks fakulteta dramskih, likovnih, muzičkih i primenjenih umetnosti uvek konkuriše deset srednjoškolaca.

– Umetnički fakulteti su rizični i za upis i za dalju karijeru, jer oni primaju veoma mali broj dece prima i tu važe neka sasvim druga pravila – tu nikada neće biti pravde ni pravičnosti. Međutim, svi tvrde da talenat nađe svoj put – ako ste jako dobri neko će primetiti vaš talenat, a on može da se realizuje i u nekom neformalnom umetničkom udruženju a ne samo uz pomoć diplome nekog fakulteta – kaže naša sagovornica. 

Izvor: Politika