Nekada su u školskim sekcijama svoje prve uspehe postizali kasnije naši veliki naučnici, umetnici, sportisti. Učenici su sami birali, ali su bili i podsticani, da slobodno vreme ispune usavršavajući svoje sposobnosti. Danas se vanškolske aktivnosti uglavnom organizuju mimo škole i obavezno se plaćaju.

Sekcije iz geografije, jezika, hemije ili biologije, u školama su retkost. Ponudu uglavnom čine likovna, muzička i dramska sekcija. Dodatni trud, profesorima se više ne plaća, pa izgleda da samo umetnicima ne pada teško da produže radni dan.

"Naprosto radimo iz ljubavi, jer ne može svako ni da bude nastavnik. Ko misli da je to službenički posao - tome nije mesto ovde", kaže nastavnica likovnog Branka Zorić.

I dok su učionice prazne, u salama za fizičko treniraju se košarka, odbojka ili rukomet. Međutim, ne kao nekada, kada je bilo dovoljno odabrati sport i poneti opremu. U salu se danas nosi i novac za klupsku članarinu.

"Mi smo zemlja koja ima previše talenata, ali koja oko 70 talenta ostavlja na ulici, jer roditelji nemaju mogućnosti da isprate sve te finansijske potrebe koje imaju i klubovi", kaže Vladan Stevanović iz Košarkaškog kluba "Omladinac".

Tako privilegiju da održavaju zdravo telo i u njemu zdrav duh imaju oni koji to mogu da plate.

Pedagog Jelena Ilić kaže da je u razgovoru sa profesorima stekla sliku da su deca preopterećena, ali da sa druge strane ni profesori nemaju vremena i da bi mogli da budu zainteresovaniji".

Lepo i korisno

Kao dobar primer, muzička sekcija nastavnika Miloša Babića probe ima dva puta nedeljno, ali kada se spremaju za veće nastupe, orkestar je tu svakog dana.

"Družimo se, pređemo i ono dogovoreno vreme, ako smo rekli da proba traje sat i po, mi nekad ostanemo po dva tri sata, dok se posao ne završi", kaže je vođa muzičke sekcije Miloš Babić.

Da bi za dodatni rad sa decom dovoljan motiv trebalo da budu ljubav i entuzijazam potvrđuje i Ašhen Ataljanc koja je vrata svoje škole igre besplatno otvorila deci bez roditeljskog staranja.

"Dovoljno je da im ulepšamo godinu dana života i da sa oduševljenjem čekaju naše probe i već smo napravili veliki pomak i ispunili sebe. Možda je sebično sa te strane, ali se i mi osećamo lepo čineći nekome dobro", kaže Ksenija Gaćinović iz škole igre "Ašhen Ataljanc".

Kada bi tako, sa đacima radili nešto što deca stvarno vole, možda bi se i neki nastavici ponovo zaljubili u sopstveni poziv. Na obostrano zadovoljstvo.

Izvor: RTS