Škole bi u narednim godinama mogle da ostanu bez ponavljača! Ova incijativa pokrenuta je u pojedinim zemljama Evropske unije, a ako se „ideja“ primi, mogla bi se presaditi i u Srbiju. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) predložila je zemljama Evropske unije da ukinu ponavljanje razreda, jer je neefikasno i skupo.

U njihovoj preporuci kaže se da od sadašnjeg modela, koji podrazumeva da neuspešna deca dva puta idu u isti razred, gube svi - i država i sami učenici! Umesto da izgube godinu, preporučeno je da bude uvedena neka vrsta letnjih škola, ali i obaveza da pohađaju dopunsku nastavu. Tako bi učenici sa dve ili više zaključenih jedinica izgubili samo jedno leto, a ne i celu narednu godinu. Tokom raspusta bi odlazili na časove, a nastavnici bi mogli više da im se posvete na časovima kojima bi prisustvovale male grupe dece.

U pojedinim zemljama, poput Češke, u školama se već bune protiv ovakvog principa, jer kažu da neku decu, posebno u srednjim školama, mogu motivisati da uče jedino ako znaju da je kazna za loš uspeh ponavljanje razreda.

U preporuci OECD navodi se i da bi ovakvim sistemom država mnogo uštedela, jer je svaki đak u klupi trošak za državni budžet. Takođe, kažu da su istraživanja pokazala da se ti đaci, ni kada se ponovo vrate u isti razred, ne poprave značajno. Loše utiču, navodi se, i na drugu decu, koju često ometaju i narušavaju disciplinu na času. Ponavljače ima i Srbija, ali se još ne razmišlja da budu „ukinuti zakonom“. Ni postojeći niti zakon o osnovnom obrazovanju koji bi tek trebalo da bude usvojen ne predviđaju ovakvu mogućnost.

Prema rečima Nataše Nikolić Gajić, potpredsednice Saveza učitelja Srbije, ovakva ideja nije loša, ali bi zahtevala mnogo više truda cele zajednice - od ministarstva, preko lokalnih samouprava, nastavnika, ali i roditelja.

- Kada neko dete vratite ponovo u isti razred, ono se teško snađe u novoj sredini. Nije mu poznato društvo, teško se uklopi i kad jednom izgubi korak sa generacijom, često ponavlja razrede i više puta - objašnjava Nataša Nikolić Gajić. - Ovo bi bilo najkorisnije primeniti pre svega na decu obuhvaćenu inkluzivnim obrazovanjem, na sve one koji imaju bilo kakve poteškoće u učenju, bilo da je reč o zdravstvenim ili lošoj materijalnoj i porodičnoj situaciji. Ali to znači da bi nastava morala da bude još više individualizovana, da nastavnik može više da se posveti svakom detetu. Ovako, kada u odeljenju imam 34 đaka, dok svakom posvetim minut, prođe skoro ceo čas.

Ona kaže da su neka pravila o ponavljačima već ublažena, pa je tako u nižim razredima osnovne škole gotovo nemoguće ponavljati. Čak i ako imaju zaključene jedinice, učenici prelaze u starije razrede. Mogu da ponavljaju jedino ako roditelji insistiraju na tome. Ona se takođe slaže da bi ideja o učenju tokom leta mogla da bude dobra ako se programi mudro osmisle, jer bi to značilo da nastavnici mogu više da se posvete svakom učeniku.

JOŠ LOŠIJI POSLE KAZNE

Među retkim zagovornicima ideje o školi bez ponavljača u Srbiji je Miroslav Kuka, pedagog i koautor projekta „Škola bez ponavljača“, koji je podržalo 80 prosvetnih radnika. On smatra da ponavljanje razreda ne deluje stimulativno, već naprotiv - demotiviše učenike.

- Ukoliko učenik već nema radne navike i još ga kaznimo time što ćemo ga odvojiti od vršnjaka, možemo samo napraviti još lošijeg đaka od njega - smatra Kuka.

On predlaže da učenici koji imaju zaključene jedinice ipak pređu u naredni razred, ali da tokom cele sledeće godine moraju da pohađaju i 50 odsto časova iz razreda čije gradivo nisu savladali.