Studenti sa skupljenih 48 i više bodova koji budu imali nizak prosek ocena na većini fakulteta neće preći na budžet. Tu nije kraj njihovim mukama i u najboljem slučaju plaćaće od 10.000 do 48.000 dinara na ime školarine.
Ova računica se izvodi na osnovu cene boda koja se prenosi u narednu godinu, a što je preporučilo Ministarstvo prosvete. Sav ovaj problem je nastao jer fakulteti broj mesta na budžetu mogu povećati za najviše 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Cena jednog boda dobija se kada se ukupan iznos školarine podeli sa 60, što je ukupan broj bodova za celu godinu. Tako za najnižu školarinu od 50.000 dinara cena boda iznosi 830 dinara (50.000 /60). Za one koji prenesu 12 bodova školarina će iznositi 10.000. Međutim za fakultete poput Arhitektonskog, čija školarina iznosi 240.000 dinara, istom računicom školarina ispadne 48.000 dinara za studente koji sakupe tek 48 bodova. Treba imati u vidu da će prednost imati oni sa većim brojem bodova bez obzira na prosek.
PET OPCIJA ZA STUDENTE SA 48 BODOVA
1. Da fakultet ima veliki broj budžetskih mesta, bar duplo veći od broja mesta za samofinansirajuće, pa da svi sa 48 bodova upadnu na budžet i tako ne plaćaju ništa.
2. Da fakultet pristane da naplaćuje samo prenete ispite po bodu, pa da studenti sa 48 bodova koji ne upadnu na budžet plaćaju od 10.000 do 48.000 dinara.
3. Da fakultet naplaćuje samo prenete ispite u određenim procentima, pa da studenti sa 48 bodova budu oslobođeni do 50 odsto školarine.
4. Da fakultet svima koji sa 48 bodova ne upadnu na budžet naplati punu cenu školarine. Time bi se fakultet potpuno oglušio o preporuke Ministarstva prosvete.
5. Da se omogući plaćanje školarine na što više rata. Dosad su to najčešće bile dve rate koje su se plaćale po isteku semestara, ali bi mogao da se uvede još jedan rok.
Ovakvim rešenjem koje preporučuje i Ministarstvo prosvete služe se mnogi fakulteti Univerziteta u Novom Sadu, dok pojedini fakulteti u Beogradu nisu voljni čak ni na taj način da prepolove školarinu. Oni računicu izvode na svoju ruku, pa planiraju da studentima uvedu fiksne kvote za plaćanje. Tako bi, primera radi, oni sa 48 bodova plaćali veći procenat školarine od onih koji imaju, recimo, 55 bodova. Međutim, na ovaj način se plaća više nego sa obračunom cene boda.
- Prošle godine smo ustanovili da bi najlogičnije bilo da studenti umesto cele školarine, plaćaju samo prenete ispite. Najpravednije bi bilo da studenti u dinar plaćaju bodove koje prenose, a ne neke cifre koje fakulteti svojevoljno određuju. Ipak, zadovoljni smo sve dok ne traže da i oni sa 48 bodova koji ne upadnu na budžet plaćaju celu školarinu - kaže Ivan Šašić, student prorektor.
Dr Branislav Boričić, dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da će njihovi studenti plaćati od 85.000 do 112.000 dinara, u zavisnosti od toga koliko bodova prenose, jer se na tom fakultetu računa fiksni procenat.
