Đaci Matematičke gimnazije u Beogradu, škole sa najviše medalja u Srbiji, postali su svetski fenomen. Profesori iz celog sveta pitaju se kako ovi mladi genijalci svake godine kao od šale upisuju Kembridž
Presedan u istoriji Kembridža desio se još pre tri godine, kada je ovaj Univerzitet prvi put u istoriji upisalo šest đaka iz istog odeljenja jedne škole. Bila je to Matematička gimnazija u Beogradu. U isto vreme iz cele Švedske na Kembridž se upisalo njih dvoje.
Magičnu formulu pokušali smo da dobijemo direktno od naših mladih matematičara sa Kembridža koji su došli u Srbiju za novogodišnje praznike i bili gosti redakcije “Blica”. Igor Spasojević (19), Tamara Šumarac (20), Aleksandar Vasiljković (22) i Mihajlo Cekić (22) spadaju u grupu od čak 18 srpskih studenata na Triniti koledžu Kembridž univerziteta, svi imaju najviše ocene i mnoštvo medalja na kontu uspeha.
- Konkurencija za upis na Kembridž je veoma oštra i, čini mi se, svake godine sve veća i veća. Đacima iz Srbije posebno je teško jer nismo članovi Evropske unije i ne uživamo određene pogodnosti. Mi možemo da studiramo na Kembridžu samo ako dobijemo stipendiju. U suprotnom, moramo da plaćamo školarinu od oko 30.000 funti, a za to niko od nas nema novca - priča Aleksandar Vasiljković (22) koji je fiziku na Kembridžu upisao kao srednjoškolac sa tri srebrne, tri bronzane i jednom zlatnom medaljom.
On se sada priprema za doktorske studije. Međutim, nisu medalje jedino što je presudilo da ih prime na čuveni engleski univerzitet.
- Najvažnije je kako prođete na intervjuu. On je veoma težak, ima 10 pitanja koja zahtevaju i znanje i logiku, a pritom su koncipirana drugačije od načina na koji se radi u Srbiji. Nekako smo uspeli, ipak su zadaci naša strast - kaže Tamara Šumarac.
Od vršnjaka iz regiona, srpski studenti na Kembridžu su najbrojniji. Svojim uspesima uspeli su da sruše sve stereotipe o Srbiji. Štaviše, o Srbima se priča kao o čuvenim matematičarima, a njihovi uspesi tamo se već i podrazumevaju.
- Većina nas želi da se vrati u Srbiju jednog dana, za normalnu platu i normalne uslove života. Ne očekujemo kule i gradove. Zahvalni smo zemlji u kojoj smo besplatno završili osnovnu i srednju školu i stekli veliko znanje - skromno poručuje Mihajlo Cekić koji se sprema za doktorske studije.
S njim je saglasan i mladi Igor Spasojević, strastveni matematičar.
- Matematikom želim da se bavim celog života. Voleo bih da to bude u Srbiji, ali budućnost će mi biti tamo gde budem imao najbolje uslove za istraživanja i rad - zaključuje Igor.