Beograd Inženjeri elektrotehnike ne čekaju na posao jer se kompanije prosto otimaju za njih.

Oni su ono što danas popularno zovemo IT stručnjacima, a u tu kategoriju spadaju i diplomci energetike, automatike, telekomunikacija. Većina njih ponudu za posao dobije već tokom četvrte godine studija i radi za početnu platu od 700 do 1.000 evra. Zato ne čudi što je u prvom upisnom roku najveće interesovanje vladalo za ETF i FON, fakultete koji školuju upravo ove kadrove. Za razliku od njih, više od 40.000 ekonomista i 10.000 pravnika sa diplomama fakulteta ili visoke škole čeka posao na birou.

Na posao ne čekaju ni oni sa diplomama farmaceutskog fakulteta. Čak i farmaceuti koji se prijave na biro za nezaposlene, prvu ponudu za posao dobiju u roku od šest meseci, a početna plata je između 400 i 700 evra. Zanimljivo je da veliko interesovanje vlada i za inženjere mašinstva.

- Prema podacima kojima raspolažemo iz marta ove godine, trenutno je u celoj Srbiji nezaposleno oko 900 inženjera mašinstva. To su mahom ljudi koji su ostali bez posla u propalim firmama i koji zbog godina starosti teže dolaze do novog poslodavca. Mladim diplomcima Mašinskog fakulteta u proseku treba oko tri meseca da nađu posao. Mašinski inženjeri traženi su u komunalnim sistemima širom zemlje, vodovodima, saobraćajnim i stambenim preduzećima, a i privatan sektor se bori za opstanak i traži kvalitetan kadar - objašnjava prof. dr Milorad Milovančević, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Izgleda da su o perspektivnosti diplome počeli da razmišljaju i mladi u Srbiji, budući da interesovanje za ovaj fakultet nikad nije bilo veće. Za 540 mesta na Mašinskom fakultetu u Beogradu u prvom upisnom roku se prijavilo čak 940 kandidata.

Veliko interesovanje vlada i za diplomu matematičkog fakulteta koja garantuje posao u roku od pola godine nakon završetka studija. S druge strane, lekari opšte prakse i stomatolozi opšte stomatologije nikad teže nisu dolazili do radnog mesta. Iz oblasti medicine za posao jedino ne moraju da brinu specijalisti pedijatrije, anestezije i plastične hirurgije, koji su deficitarna struka i za kojima vlada ogromna tražnja na tržištu.

Iako je velika navala budućih brucoša i ove godine bila na smeru sociologije i politikologije, sa ovim diplomama na posao se u proseku čeka oko tri godine, a do radnog mesta diplomci na kraju najčešće dođu prekvalifikacijom. Višak kadrova u mnogim oblastima posledica je neusklađenosti tržišta rada sa upisnim kvotama na fakultetima. Godinama školujemo više kadrova koji čekaju na posao, nego onih za kojima postoji tražnja.