U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja počeo je danas sa radom ENIK/NARIK centar za priznavanje stranih visokoškolskih diploma studenta koji su ih stekli u inostranstvu. Naši studenti koji su stekli diplomu na stranoj visokoškolskoj ustanovi od danas na jednoj adresi, u Ministarstvu, mogu brže i jeftinije da završe celu proceduru priznavanja diplome radi zapošljavanja u Srbiji, i ceo postupak se završava najduže u roku od 90 dana, po ceni od 3.500 dinara.

Na samom otvaranju Centra, ministar prosvete. nauke i tehnološkog razvoja dr Srđan Verbić rekao je da će za priznavanje diploma studenta koji su ih stekli u inostranstvu „procedura bitno kraća, brža , jeftinija i jednostavnija i da neće zavisiti od svakog fakulteta i studijskog programa i da će se najduže čekati 90 dana “

Ministar je podsetio da su do sada fakulteti nostrifikovali diplome radi zapošljavanja i dodao da je priznavanje diploma radi nastavka školovanja u Srbiji (akademsko priznavanje) i dalje u nadležnosti visokoškolskih ustanova.

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Zorana Lužanin objasnila je da će se procedura sastojati u proveri formalnih uslova,

poput akreditacije ustanove, i od provere stručnih kompetencija.

„Jednom priznat studijski program više se ne proverava“, rekla je Lužanin i istakla da je u ENIK/NARIK centru zaposleno sedam osoba.

Ona je, povodom inicijative dekana pravnih fakulteta da studenti prava pre priznavanja diplome, moraju da polažu dodatne ispite, rekla da će postojati stručne komisije iz različitih oblasti pa i iz prava. 

„Mi ne sporimo da neko može da završi anglosaksonsko pravo i da privatnik želi da ga zaposli zato što sarađuje sa Velikom Britanijom“, rekla je Lužanin i podsetila da su u pitanju regulisane profesije, istakavši da, ako neko ne poznaje naš pravni sistem, poslodavac ga neće zaposliti da radi na primer u sudu.

Štefan Hudolin iz Delegacije Evropske komisije u Srbiji pozdravio je otvaranje ENIK/NARIK centra i naveo da će priznavanje diploma usporiti odlazak mladih iz Srbije i doprineti bržem ekonomskom prosperitetu zemlje. On je naveo da je sektor obrazovanja jedan od prioriteta Evropske unije.

Skupu je prisustvovao i pomoćnik ministra za razvoj i visoko obrazovanje dr Milovan Šuvakov. Danas su i predata i prva dokumenta za priznavanje diplome.

Jovana Ružičić koja je u SAD završila dva fakulteta, magistrirala pre deset godina i u Srbiju se vratila pre pet godina i ovde je okupila grupu visokoobrazovanih povratnika. 

Radila je u državnoj firmi sa diplomom srednje škole, jer fakultetske, kao ni magistraturu nije mogla da nostrifikuje.

„Otvaranje ENIK/NARIK centra je korak u dobrom pravcu i važan korak da se intelektualna dijaspora bolje poveže“, istakala je ona.

Ilija Kalajdžić, koji je osnovne studije medicine završio u Beogradu, a specijalizirao je oftalmologiju u Moskvi i već tri godine ima problem sa priznavanjem diplome. Radi u privatnoj firmi kao lekar opšte prakse.  

Isti problem ima i Draginja Vlk, član Organizacije srpskih studenata u inostranstvu, koja ima diplomu češkog univerziteta. Ona je istakla da studenti od ove države ne traže posao, već samo ravnopravne uslove.

„Osnivanje centra je stvaranje uslova za povratak iz inostranstva, da se akademska elita vrati i radi u Srbiji“, rekla je ona. 

Dokumentaciju za priznavanje diplome podneo je i Dragan Zlatković, koji je magistarske i doktorske studije arhitekture završio u Italiji, kao i Lara Lebedinski koja je završila dva fakulteta u Austriji na Tehničkom univerzitetu u Beču – ekonomiju i informatiku, master studije iz razvojne ekonomije u Engleskoj na Mančester univerzitetu, a doktorirala na ekonomiji na Bokoni univerzitetu u Italiji .

I Srpski siti klub pozdravio je otvaranje ENIK/NARIK centra u Ministarstvu.

„Mi smo izuzetno privilegovani što smo bili deo ovog procesa i uz uspešnu saradnju sa velikim brojem relevantnih institucija i pojedinaca uticali da se proces priznavanja diploma zarad zapošljavanja pojednostavi i otvori mogućnost konkurentnijeg tržišta. Otvaranje centra je od izuzetnog značaja za naše clanove i sve druge pojedince koji su deo ili čitavo svoje školovanje obavili van Srbije, a želeli bi da budu ravnopravni kandidati na tržištu rada“, navedeno je u saopštenju.