Projekat je trajao tri godine i uspešno je završen prošle godine, NATO je preuzeo robota, a sada su se pojavile i nove mogućnosti za nastavak saradnje. Rukovodilac projekta, profesor Goran Đorđević, kaže da je Centar za robotiku razvio tehnologiju na kojoj temelji svoj dalji rad.
- Za potrebe NATO napravili smo robota koji služi za monitoring okoline, koji se kreće potpuno samostalno po unapred zadatoj teritoriji, u otvorenom prostoru po bilo kom terenu. On se kreće samostalno, bez intervencije čoveka i po godinu dana, vrlo je energetski efikasan pri hodu i vrlo je autonoman. Umesto da pravimo mrežu senzora na terenu, mi pravimo robota koji nosi senzore za merenje parametara okoline - objašnjava profesor Đorđević za "Blic".
Niški Elektronski fakultet konkurisao je kod NATO za ovaj projekat i dobio je priliku da pokaže svoje znanje. Vrednost projekata iznosila je 300.000 evra, te su studenti i profesori dobijali potrebnu opremu u toj vrednosti.
- Na projektu su radili naši studenti doktorskih studija, profesori i svi oni koji se nalaze u Centru za robotiku. Sada se pojavila mogućnost za nastavak saradnje - dodaje profesor Đorđević.
Niški inženjeri su nakon robota za potrebe NATO napravili i robote koji će opsluživati korisnike jednog staračkog doma u Kini, što nije sve jer se u niškom Centru za robotiku razvijaju i mnogi drugi projekti.
- Mi smo u stanju da napravimo i robota koji će ličiti na čoveka, da funkciniše kao čovek, da prijateljski bude nastrojen prema čoveku, ali opet s jeftinom proizvodnjom mi imamo problem preciznosti i pouzdanosti koji nadomešćujemo dobrim iskustvom. Pravili smo i potpuno robotizovane hirurške stolove, sto koji se oblikuje poput transformersa u zavisnosti od toga kakva operacija se radi. To su bili razvojni prototipi, radili smo i robotizovane rendgen-aparate koji autonomno funkcionišu - objašnjava Đorđević.
U niškom Centru za robotiku navode da im je najveći izazov to što umeju da naprave jeftine robote koji mogu da služe, ali da je za ozbiljnije projekte ipak potrebna ozbiljna investicija.
- Nama je uvek bilo interesantno da pravimo jeftine robote koji rade, jer lako je napraviti skupog robota. Što se tiče daljih projekata, voleo bih da radimo na razvijanju robota za kuvanje. Postoje veoma ozbiljne šanse da se ta ideja razvije, ljudi iz industrije hrane moraju da nam daju sastojke po specifikaciji, onda mi te sastojke stavimo u mašinu i ona sama meri, kuva, priprema i samo izbaci tanjir hrane - priča profesor Đorđević.
Niški elektronci su još 2005. godine radili na principu - napraviti isto što i konkurencija u svetu, ali mnogo jeftinije. Primer je robotizovani rendgen-aparat koji su niški elektronci konstruisali za tadašnji "Jugorendgen", čija je vrednost 200.000 evra, dok za sličan aparat svetske poznate marke naplaćuju i do dva miliona evra.
