1. Sigurnost i GDPR
Sigurnost i regulativa velike su teme koje se takođe nastavljaju i verovatno će uvek biti aktuelne, dok je u podlozi cele priče i još jedan trend koji ne jenjava, - big data ili prikupljanje podataka. Raspoznavanje lica koje praktikuju u Kini dostigao je zavidni nivo u hvatanju kriminalaca i upućuje na to da imaju jak softver koji može i da istovremeno skuplja ogromne količine podataka.
Google zna sve o nama. Smartfoni su takođe sve veći izvor podataka, a sada je tek pitanje hoćete li kupiti kineski i podatke slati njima ili onima u Silicijumskoj dolinu. Popularno zvani GDPR, ili Uredba o zaštiti ličnih podataka koju uvodi EU, trebalo bi da nam da kontrolu upravljanja ili pak barem saznanje ko sve njima upravlja. Budući da na snagu stupa 25. maja, cela godina će biti obeležena temama ko, šta i kada sme jer još uvek postoji niz nepoznanica.
2. Veštačka inteligencija
Kada se radi o novitetima na polju AI-ja, svakako je mašinsko učenje ono koje će biti u fokusu 2018. Biće sve više novosti u smislu onog šta su mašine putem neuronskih mreža naučili. Naime, nedavno je u medijima objavljeno kako je softver pobedio dosad najbolji program u šahu. Ono što je bitno tu znati jeste da je pobeđeni program bio napravljen temeljem heurističnog modela i u njega je ubačen niz podataka, dok je AI program, novi pobednik, to učinio temeljem, laički rečeno, intuicije koju je sam stekao. U samo četiri sata uspeo je da savlada sve veštine šaha s obzirom na podatke koji su mu bili dostupni. U AI-ju se zasad radi o specifičnim zadacima koji se zadaju mašinama, odnosno računarima, piše "Večernji".
Drugi do napretka AI-ja dogodiće se u sferi autonomnih vozila. Potpuno su neverovatne stvari koje rade Uber, Lyft, Google. Primera radi, Uber, koji ima otvorene sve svetske karte, može da locira bilo koje vozilo na temelju učinjenih pet skretanja odnosno samo uz pomoć žiroskopa, i to bez pomoći GPS-a. U sferi pak prepozavanja lica takođe se vidi napredak, ali su uočene i rupe. Zbog kompleksnosti neuronskih mreža niz je i propusta. Tako je napravljen program koji je trebalo da prevari program prepoznavanja slike i bio je uspešan. Izmenom tek oku nevidljivih parametara nečijeg lica, program koji je bio 99 posto uspešan u određivanju pola postao je jednako toliko neuspešan. Posla još ima jer u kontekstu, na primer, prepoznavanja znakova, uz tek možda malu nalepnicu na fizičkom znaku on će biti pročitan pogrešno.
3. Blockchain
Kriptovalute su obeležile kraj ove godine, a uz njih se neprekidno spominje i blockchain tehnologija, odnosno platforma putem koje funkcioniše. U osnovi bi blockchain trebalo da garantuje da je svaka transakcija ikada učinjena zabeležena i enkriptovana, ali i da se bilo kada može proveriti put te transakcije. Što znači da bi u budućnosti, na primer, ako možeš sve da pratiš, neko poput javnih beležnika koji to sada potvrđuju postao posve nepotreban, kao i banke te telekomi, zadnji bastioni stare škole. Trenutno blockchain još uvek nije u "mainstreamu".
4. Internet stvari
Internet stvari, koji se odnosi na to da svaka stvar jeste ili treba da bude pametna, odnosno da ima ugrađen senzor ili celi niz koji meri, odašilje, sugeriše, razvija se takođe niz godina i sve više se zagreva. Buduće generacije zasigurno će hteti da sve imaju pametno, ali tu se vraćamo na sigurnost i regulativu. Zbog toga je ta tema svakako i dalje aktuelna i nesumnjivo će o novim mogućnostima raznih stvari neprekidno biti govora.
5. AR/VR
Virtuelna realnost pokušava da prodre u "mainstream" već nekoliko godina. Polako joj ide, ali je još uvek daleko od toga. Verovatno će ona proširena AR (augmented reality) biti uspešnija, ali jednako je tako teško reći hoće li to biti u sledećoj godini. Magic Leap, kompanija koja je skupila neverovatne investicije, a godinama nije izbacila ni pravi prvi proizvod, mogla bi biti ponovo u fokusu. Mediji znaju da ih prozivaju jer su poprilično tajnoviti.