Najbolji diplomci hemije, fizike, biologije, elektrotehnike sa Beogradskog univerziteta odlaze u inostranstvo. Zbog nemogućnosti naučnog rada i napredovanja u Srbiji, koja je po izdvajanjima za nauku na dnu evropske lestvice, našu pamet poklanjamo drugima. "Strane gazde" ih vrbuju još dok su na studijama. Mnogi od njih već su "rezervisani" na završnoj godini fakulteta.

Prema rečima prof. dr Branka Kovačevića, rektora BU, znanje koje studenti steknu na našem najstarijem i najvećem univerzitetu je izuzetno cenjeno kako u Evropi, tako i u Americi. To se posebno odnosi na diplomce prirodnih nauka, koji veoma brzo nalaze posao u najpoznatijim svetskim kompanijama i to na najodgovornijim mestima. Naši elektroinženjeri su na rukovodećim mestima u "Majkrosoftu" i "Simensu".

- Evropske zemlje imaju veliki problem sa kadrovima, zato se trude da one najbolje zadrže - objašnjava Kovačević. - Stranci nude dobre stipendije, koja naša deca vrlo lako dobijaju. Tako preko "Tempus" projekta može se dobiti i stipendija od 21.000 evra. Evropi je potrebno mnogo inženjera da bi izdržala trku sa Indijom, Kinom i Japanom, odakle su odlični stručnjaci koji drže softversku i hardversku industriju u Americi.

Hemijski fakultet je godinama unazad rasadnik mladih stručnjaka koji, uglavnom, upisuju postdiplomske studije u inostranstvu i tamo ostaju.

- Odlaze samo najbolji i to pre diplomiranja - kaže prof. dr Živoslav Tešić, sa Hemijskog fakulteta. - Oni još u toku studija uspostavljaju kontakte sa stranim univerzitetima i kompanijama, koji im rezervišu posao pre nego što završe studije. Oko 60 odsto najboljih studenata iz generacije ode u inostranstvo na doktorske studije i tamo i ostane.

Ranijih godina postojao je trend odlaska naših hemičara u Ameriku, a poslednjih je aktuelna Evropa, koja ima odlične fondove za doktorske studije, posle kojih je obezbeđen i posao. 

Izvor: Novosti