I posle drugog upisnog roka, biće mnogo svršenih srednjoškolaca koji neće moći da studiraju o trošku države na fakultetima ili onih koji će se upisati na privatne studije.

Novac za školarinu mogu da ga obezbede zaduživanjem kod banaka. Zajam za studiranje mogu da uzmu njihovi roditelji ili sami studenti, ako su zaposleni. Rok otplate je od 12 do 60 meseci, a pozajmica može da bude i dinarska, koju bankari i preporučuju, ili vezana za evro.

Kamate se kreću od 10,99 do 27,25 odsto, zavisno od valute u kojoj se odobrava i, naravno, od toga kod koje banke se uzima.Za kredit za studiranje, banke kao obezbeđenje traže dve blanko menice, trajni nalog ili stavljaju administrativnu zabranu na platu. Ima, ali vrlo malo, banaka koje zahtevaju i jednog kreditno sposobnog žiranta. Zbog toga treba obići što više banaka i naći najpovoljnije uslove.

Osim školarine, koja se kreće od 65.000 do 240.000 dinara zavisno od fakulteta, mnogim studentima su problem stanarina, ako dolaze iz drugog mesta, knjige i razni drugi izdaci. Neke banke, poput Folks, pokrivaju i ove troškove.

Ako se građani odluče za indeksirane kredite za studiranje, Agrobanka ih, na primer, daje sa najnižom kamatom od 10,99 odsto do 14,39 odsto, ali je potreban depozit od 30 odsto. Ukoliko je nekome neophodan poček za otplatu rata, mogu ga dobiti kod Unikredit banke.

Najčešće se uzima pozajmica za prvu ili prve dve godine školovanja, jer se mnogi nadaju da će preći sa samofinansirajućih na studije za koje snosi trošak država. Tako da su traženi iznosi ovih namenskih kredita od 150.000 do 300.000 dinara.

Izvor: Novosti