Godinama unazad, sredstva koja Ministarstvo prosvete izdvaja za materijalne troškove fakulteta nisu dovoljna. Tim novcem, plati se oko 20 odsto troškova, a ostatak od 80 odsto fakulteti moraju sami da nadoknade. Neki su bili primorani da grejanje plaćaju na rate, čak i da podižu kredite.

Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu, profesor Milorad Milovančević, kaže da je država do sada u 2010. godini dala svega milion sto četrdeset hiljada dinara ili 32,5 odsto od potrebnih mesečnih para.

Ministar prosvete Žarko Obradović najavio je razgovore sa fakultetima narednih dana, koji će dobiti čvrsta obećanja da će sredstva za njih biti povećana.

"Ministar prosvete je pominjao neku brojku od 300 do 500 miliona, koja bi se isplatila, pre svega nadoknadila dug države kada se radi o materijalnim sredstvima, ali da ostanemo i dalje pri odluci koji je doneo i Senat da se školarine ne povećavaju", izjavio je rektor Univerziteta u Beogradu, profesor Branko Kovačević.

I po Zakonu o visokom obrazovanju, konačno mišljenje o visini školarina daje Ministarstvo.

Međutim, dok lokalne samouprave u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu pomažu visokoškolske institucije, Univerzitet u Beogradu ne dobija nikakvu pomoć od grada.

Rektor Univerziteta u Kragujevcu, profesor Slobodan Arsenijević, kaže da ni rektorat ni fakulteti nikome ništa ne duguju.

Izlaz bi mogao da bude i u konačnoj primeni odredbe po kojoj univerziteti i vlada svake godine potpisuju ugovor o finansiranju i stvaranje integrisanog univerziteta. Time bi se sredstva racionalnije raspoređivala.

Rektor Univerziteta u Nišu, profesor Miroljub Grozdanović smatra da je to neophodno da ne bude disbalansa na pojedinim fakultetima.

Dok na univerzitetima smatraju da je kočnica primene pitanje da li će biti dovoljno novca u budžetu, u Ministarstvu smatraju da nije sporno da ta odredba zaživi, ali da se postavlja pitanje načina distribucije novca, odnosno prakse i definisanje odnosa univerzitet-fakultet.

Izvor: RTS