Učenici koji sledeće godine upišu gimnaziju trebalo bi da pohađaju nastavu po reformisanom konceptu obrazovanja. U osnovi ove reforme su nepostojanje klasičnih smerova, paketi izbornih predmeta i na kraju opšta matura koja bi zamenjivala prijemni ispit na fakultetima. Dok u Ministarstvu prosvete smatraju da je godinu dana dovoljno za pripremu i primenu novog sistema, predstavnici gimnazija i Nacionalnog prosvetnog saveta nisu toliko optimistični.
Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja dobio je od Ministarstva zadatak da napravi nacrt novog plana. Kada zavod izradi plan, dostavlja ga Ministarstvu prosvete, koje ga potom šalje Nacionalnom prosvetnom savetu koji o njemu odlučuje.
- Komisija još radi na pisanju plana. Imamo rok do 1. januara da sve završimo, da bi posle išao dalje u proceduru. Kao osnovu koristimo prethodni rad komisije i ovaj će sigurno da liči na njega - kaže Ivan Perić iz Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.
Prema prethodnom nacrtu plana, prva godina bi bila ista za sve učenike, u drugoj godini učenici bi imali dva izborna predmeta, a u trećoj četiri i na završnoj godini čak osam izbornih predmeta.
- Učenici bi na ovaj način imali priliku da razmisle da li im bolje leže društvene ili prirodne nauke. Najveća novina predviđena je u trećem razredu kada bi učenici imali pakete izbornih predmeta koji bi, zbog većeg broja časova iz određenih predmeta, vukli ka određenim fakultetima – rekao je nedavno pomoćnik ministra prosvete Bogoljub Lazarević.
Iako je inicijativa za ovakvu reformu školstva potekla od Zajednice gimnazija, oni smatraju da je nemoguće sve organizovati i isplanirati za manje od godinu dana.
- To ne bi trebalo da bude reforma, nego jedan kontinuitet, evolucija. I potrebno je da se slože svi učesnici, a na konferenciji na kojoj je učestvovalo više od 80 gimnazija opšti je stav da treba raditi sporije - kaže predsednik Foruma gimnazija Miodrag Sokić.
U Ministarstvu smatraju da je važno da učenici koji su osnovnu školu završili po reformisanom sistemu upišu sledeće godine i gimnaziju koja je reformisana. Poslednja reforma izvedena je 1990. godine, pa oni koji se protive uvođenju promena na prečac smatraju da bi rezultat mogao da bude poguban.
- Potrebno je definisati kompetencije koje deca treba da dobiju na kraju školovanja, šta je obavezno, a šta poželjno da znaju, program kako će se sve to sprovoditi. Onda dolazi i pisanje novih udžbenika - kaže predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) Desanka Radunović.
Cilj zaposlenih u gimnazijama, kao i Ministarstva prosvete, jeste da se poveća broj osmaka koji će upisati ovu školu. Trenutno u gimnazije ide oko 20 odsto srednjoškolaca, što je gotovo duplo manje od proseka u pojedinim zemljama okruženja. Popularizacija gimnazija je važna jer ona automatski povećava broj đaka koji će nastaviti školovanje.
Izvor: Blic
