Uprkos tome što je na fakultetima omogućeno da se naredna godina studija upiše sa 48, umesto sa 60 bodova, primena Bolonje ne pokazuje zadovoljavajuće rezultate. Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta, za “Blic” kaže da Bolonja nije na svim fakultetima primenjena kako treba. Upravo to je i uticalo na smanjenje kriterijuma i da se tako veštački poveća prolaznost.
- Još postoje fakulteti koji su uska grla i gde je na pojedinim predmetima prolaznost svega 10 odsto, što je nedopustivo, i ti nastavni programi moraju da se menjaju. Ovakvih problematičnih predmeta ima na gotovo svakom fakultetu u Srbiji - objašnjava Kovačević i dodaje da za takve probleme najveću odgovornost snose profesori.
Takav primer je Fakultet veterinarske medicine, na kome se prosečno studira oko 10 godina.
Mišljenje Velibora Stojića, dekana ovog fakulteta, jeste da bi prolaznost i kvalitet nastave bili mnogo bolji da se upisuje manje studenata. On smatra i “da će Bolonja načisto uništiti školstvo jer ne može dobro da se primenjuje na fakultetima koji upisuju po nekoliko stotina studenata”.
- Ona bi mogla da se ostvari kada bi se na fakultete upisivalo manje studenata sa kojima bi profesori mogli da rade. Ovako, sa velikim brojem studenata ne može da bude kvalitetne nastava - kaže za “Blic” prof. Stojić, dekan.
Za ovakvo stanje u našem školstvu studenti mahom kažu da je problem u tome što profesori nisu navikli na interaktivnu nastavu. Takođe, i grupe na predavanjima i vežbama su velike, a da je po sredi i deficit nastavnog kadra. Zato Nataša Sajlović iz SUS kaže da, iako reforma nije apsolutni fijasko, negativnih efekata i te kako ima.
- Nastavnici su preopterećeni mnogobrojnim obavezama ili pak apatični u pogledu sopstvenog profesionalnog usavršavanja - kaže Sajlovićeva i dodaje da je potrebno srediti predmete, motivisati nastavnike da štivo koje pišu prilagođavaju objektivnim potrebama studenata.
I Marina Kvržić, student prodekan Filološkog fakulteta, smatra da Bolonja nije na svim fakultetima jednako implementirana, pa zato prolaznost studenata varira od fakulteta do fakulteta. U početku primene ove deklaracije,najviše problema su imali fakulteti koji su upisivali više stotina studenata, poput Pravnog, Ekonomskog i Medicinskog fakulteta.
- Na Filološkom fakultetu prošle godine samo 30 odsto studenata uspelo je da se upiše u narednu godinu, a Bolonja zahteva od 70 do 80 odsto. Ovim tempom mi taj procenat nećemo dostići ni za 10 godina - kaže Marina Kvržić.
Izvor: Blic
