Prevaziđeni predmeti, obavezna predavanja, vežbe, kratki semestri, predugački ispitni rokovi, nepovezani studijski programi, loš kvalitet i još gora organizacija nastave samo su neki od problema sa kojima se susreću budući akademski građani. Zato mnogi ne mogu da se snađu, pa je uvek rešenje prilikom upisa naredne godine – smanjenje kriterijuma.

Ovo je već peta godina kako se na univerzitetima u Srbiji primenjuje takozvana Bolonja, a čini se da je sada zavladao opšti haos. Nijedan studijski program nije povezan sa tržištem, pa se i dalje ne zna da li će diplomci na kraju osnovnih studija uopšte moći da se zaposle. To je, kako napominje Srbijanka Turajlić, profesorka Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, ključna stavka „Bolonje“, koja u Srbiji nije ispoštovana.

– Jeste da su studenti veoma prebukirani obavezama, da uopšte nije urađena metodologija opterećenosti, a to je osnova Bolonjske deklaracije. Ali ne mogu studenti samo da se upisuju i školuju ako ne znamo kakve su potrebe tržišta. To se kosi sa „Bolonjom“ – kaže za „Blic“ profesorka Turajlić, i navodi da studentima mora da se obezbedi da lakše prolaze kroz seminarske radove, testove, kolokvijume i, na kraju, ispite.

Ona još dodaje da ne može da se obezbedi kontinuitet kvalitetnog učenja kada semestri traju tako kratko, a imamo toliko duge ispitne rokove.

– Treba obezbediti manje časova dnevno, kao i ispita, jer je cilj „Bolonje“ da se student tokom semestra pripremi za završna polaganja – napominje profesorka Turajlić.

Da je situacija u srpskom visokom obrazovanju zaista haotična, potvrđuje i Refik Šećibović, bivši pomoćnik ministra prosvete, sada nezavisan ekspert Edukativnog centra za karijeru.

– Primera ima na pretek, a najlošija situacija je na medicinskim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu. Tamo je Bolonjska deklaracija načisto vulgarizovana. Studenti polažu samo testove formalnog karaktera, pišu seminarske radove, a malo šta i nauče – objašnjava Šećibović, dodajući da na ovim medicinskim fakultetima profesori ne znaju ni kako da se usaglase sa stepenovanim sistemom.

Kako kaže Šećibović, ništa ne može da se promeni dok se na čelnim mestima nalaze profesori sa krutim stavovima koji su upereni direktno protiv Bolonjske deklaracije.

– Oni ne dozvoljavaju da se bilo šta menja. Zbog toga je prolaznost ista kao i ranijih godina. Ništa tu „Bolonja“ nije bitno promenila – upozorava Šećibović.

Nedavno je za naš list Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, potvrdio da na pojedinim fakultetima u prestonici „Bolonja“ nije najjasnije primenjena. On je rekao da, iako je čak 70 odsto studenata uspelo da se upiše u narednu godinu, to nije realna slika stanja, jer je dozvoljen uslovni upis godine. Smanjivanje potrebnih bodova sa 60 na 48 stvorilo je veštačku sliku o dobroj prolaznosti od 70 odsto.

– Još postoje fakulteti koji su uska grla i gde je na pojedinim predmetima prolaznost svega 10 odsto, što je nedopustivo. Ti nastavni programi moraju da se menjaju. Ovakvih problematičnih predmeta ima na gotovo svakom fakultetu u Srbiji – kaže Kovačević.

Jedan od takvih predmeta je i ekonomija na drugoj godini sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

– Ovaj predmet stvara neverovatan čep za čišćenje godine i pravi je kamen spoticanja. Ima više od 1.000 strana i neke stvari u njemu jednostavno ne mogu da se sažmu kako to nalaže Bolonjska deklaracija. Postoji problem i što su na mnogim kursevima samo fiktivno smanjeni gradivo i literatura. Kasnije se ispostavi da je i neobavezna literatura neophodna za polaganje ispita – kaže Matija Medenica, student ovog studijskog programa.

Dok se rešenje problema ne nazire, jer mnogi nažalost smatraju da se „Bolonja“ i te kako dobro primenjuje, Šećibović savetuje da se pod hitno oformi nezavisno telo koje bi procenjivalo interes studenata i kako se zaista deklaracija primenjuje u praksi. Dotle ostaje da čekamo da proces teče. Jer, kako ministar prosvete pre neki dan reče u Leskovcu, obrazovanje je proces.

Izvor: Blic